Od povratka u Premijer ligu do stvaranja novog Sitija
Istorija uspona Mančester Sitija nije počela dolaskom Pepa Gvardiole. Temelji moderne ere postavljeni su tokom prve decenije 21. veka, kada je klub prošao put od povratka u Premijer ligu do osvajanja istorijske ligaške titule 2011/12. Zato se među Mančester Siti najbolje sezone posebno izdvajaju periodi u kojima su treneri, igrači i vlasnička ulaganja postepeno menjali status kluba.
Prva velika prekretnica dogodila se u sezoni 2001/02. Posle ispadanja iz Premijer lige, Siti je pod vođstvom Kevina Kिगana osvojio Division One i odmah se vratio u najviši rang. Ekipa je završila sezonu sa 99 bodova i čak 108 postignutih golova, što je bio jasan pokazatelj napadačkog fudbala koji je obeležio Kiganovu generaciju.
„Entertaineri“ i povratak na veliku scenu
Kevin Kigan je izgradio tim zasnovan na kreativnosti, brzom protoku lopte i ofanzivnoj igri. Među važnim imenima bili su Šon Goater, Bernardo Koradi, Nikolas Anelka i Ali Benarbija, dok je vezni red pružao dovoljno energije i ideja za atraktivan fudbal. Goater je bio jedan od simbola tog perioda, posebno zbog sposobnosti da redovno završava akcije u kaznenom prostoru.
U prvoj sezoni nakon promocije, 2002/03, Mančester Siti je zauzeo deveto mesto u Premijer ligi. To je bio stabilan povratak među najbolje engleske klubove, a dodatni istorijski značaj imala je selidba sa Maine Roada na novi stadion. Gradski stadion Mančestera, kasnije poznat kao Etihad, otvoren je 2003. godine i postao je važan deo dugoročnog razvoja kluba.
Trenerske promene i put ka investicionoj prekretnici
Posle Kiganovog odlaska 2005. godine, klub je tražio kontinuitet. Stjuart Pirs vodio je Siti do osmog mesta u sezoni 2004/05, ali naredne kampanje nisu donele očekivani napredak. Ekipa je 2005/06 završila na 15. poziciji, a 2006/07 na 14. mestu. Ti rezultati pokazali su da je klub imao potencijal, ali još nije posedovao dovoljno kvalitetan sastav i organizaciju za borbu pri vrhu.
Dolazak Taksina Šinavatre 2007. godine doneo je veća očekivanja i mogućnost značajnijih transfera. Pod Svenom Joranom Eriksonom Siti je u sezoni 2007/08 završio na devetom mestu i izborio plasman u Kup UEFA. Ipak, promena vlasništva tokom 2008. označila je još veću prekretnicu. Abu Dabi junajted grupa preuzela je klub, a finansijska stabilnost omogućila je dovođenje igrača poput Robinja, Vensana Kompanija i kasnije Karlosа Teveza.
Mark Hjuz je predvodio ekipu u sezoni 2008/09, ali je tek dolazak Roberta Mančinija u decembru 2009. doneo jasniju takmičarsku strukturu. Siti je sezonu 2009/10 završio na petom mestu, čime je pokazao da može da se približi vrhu. Sledeći korak biće osvajanje prvog velikog trofeja posle 35 godina i formiranje tima koji će napasti englesku titulu.
Prvi veliki trofej posle 35 godina
Sezona 2010/11 predstavljala je potvrdu da Mančester Siti više nije samo klub sa velikim ambicijama, već ozbiljan kandidat za trofeje. Roberto Mančini je izgradio čvršću i disciplinovaniju ekipu, oslonjenu na snažnu odbranu, kvalitet u veznom redu i individualnu klasu napadača. U Premijer ligi Siti je završio na trećem mestu, iza Mančester junajteda i Čelsija, čime je izborio plasman u Ligu šampiona.
Ipak, najveći uspeh ostvaren je u FA kupu. Na putu do finala ekipa je eliminisala Mančester junajted u polufinalu na Vembliju, a jedini pogodak postigao je Jaja Ture. Taj meč imao je posebnu težinu jer je pokazao da Siti može da pobedi gradskog rivala u utakmici od ogromnog simboličkog značaja. U finalu protiv Stouka, odigranom 14. maja 2011, odlučio je pogodak Jaje Turea u drugom poluvremenu.
Trofej FA kupa bio je prvi veliki pehar Mančester Sitija od Liga kupa 1976. godine. Kapiten Vensan Kompani predvodio je odbranu, dok su Pablo Sabaleta, Najdžel de Jong, Dejvid Silva i Karlos Tevez imali važne uloge u stvaranju pobedničkog mentaliteta. Tevez, koji je tokom sezone nosio kapitensku traku, bio je jedan od glavnih simbola nove generacije i igrač oko kojeg se često oblikovala napadačka igra.
Od evropskog debija do ekipe spremne za titulu
Plasman u Ligu šampiona doneo je nove zahteve, ali i dodatnu potvrdu brzog razvoja kluba. Siti je u sezoni 2011/12 prvi put nastupio u grupnoj fazi elitnog evropskog takmičenja, u grupi sa Bajernom iz Minhena, Napolijem i Viljarealom. Iako nije prošao dalje, pobeda protiv Bajerna na Etihadu pokazala je da ekipa može da se nadmeće sa najboljim evropskim sastavima.
Mančini je tokom leta dodatno ojačao tim. Stigli su Serhio Aguero iz Atletiko Madrida, Samir Nasri iz Arsenala i Gael Kliši, dok je već postojeća osovina ostala netaknuta. Džo Hart bio je pouzdan na golu, Kompani i Žoleon Leskot činili su centralni deo odbrane, a u sredini terena su, uz Jaju Turea i Davida Silvu, važan doprinos davali Gareth Beri i de Jong. U napadu su se smenjivali Aguero, Edin Džeko, Mario Baloteli i Tevez.
Istorijska 2011/12: trka koja je odlučena u poslednjim sekundama
Mančester Siti je od početka sezone 2011/12 nametnuo visok ritam. Posebno se pamti pobeda od 6:1 protiv Mančester junajteda na Old Trafordu, kojom je ekipa poslala snažnu poruku konkurenciji. Napadačka raznovrsnost, kontrola sredine terena i individualni potezi Silve, Aguerа i Turea učinili su Siti najubedljivijim timom lige u velikom delu sezone.
Ipak, završnica je donela dramu. Poraz od Arsenala, problemi sa formom i suspenzija Marija Balotelija omogućili su Junajtedu da smanji zaostatak. U poslednjem kolu, protiv Kvins Park Rendžersa, Sitiju je bila potrebna pobeda za osvajanje titule. Gosti su poveli, a rezultat je dugo bio 1:2, sve dok Džeko u nadoknadi nije izjednačio. Nekoliko trenutaka kasnije, Serhio Aguero je pogodio za 3:2 i doneo klubu prvu titulu prvaka Engleske posle 44 godine.
Temelji ere koja će promeniti Mančester Siti
Titula osvojena 2011/12 nije bila samo završetak dugog čekanja, već i potvrda da je Mančester Siti izgradio temelje stabilnog i ambicioznog kluba. Kombinacija snažnih ulaganja, pažljivog izbora igrača i trenerskog rada omogućila je ekipi da izraste u ozbiljnog kandidata za najveće trofeje.
Generacija predvođena Kompanijem, Silvom, Jajom Tureom, Aguerom i ostalim važnim prvotimcima ostavila je trajni trag u istoriji kluba. Njihov uspeh stvorio je takmičarsku kulturu i samopouzdanje koji će kasnije poslužiti kao osnova za još ambiciozniji razvoj Mančester Sitija.
Posle prve titule: potvrda da uspeh nije bio slučajan
Osvajanje prvenstva promenilo je očekivanja u klubu. Mančester Siti više nije posmatran kao projekat u usponu, već kao ekipa od koje se u svakoj sezoni tražila borba za titulu. U sezoni 2012/13 tim nije uspeo da odbrani trofej, dok je Mančester junajted osvojio prvenstvo sa velikom bodovnom prednošću. Ipak, Siti je ostao u samom vrhu engleskog fudbala, a iskustvo stečeno u dramatičnoj završnici prethodne kampanje predstavljalo je važnu lekciju za budućnost.
Promena trenera usledila je tokom leta 2013. Roberto Mančini je napustio klub, a na njegovo mesto stigao je Manuel Pelegrini. Iskusni Čileanac doneo je mirniji pristup, jasnu napadačku filozofiju i sposobnost da poveže veliki broj kreativnih igrača. U sezoni 2013/14 Siti je ponovo osvojio Premijer ligu, a istovremeno je trijumfovao i u Liga kupu. Ekipa je postigla više od 100 ligaških golova, potvrdivši da ofanzivni identitet kluba nije zavisio od samo jednog trenera.
Šampionska osovina i novi standardi
U tom periodu dodatno su se istakli igrači koji će obeležiti narednu deceniju. Aguero je nastavio da bude najpouzdaniji strelac, David Silva je diktirao ritam i kreirao prilike, dok je Kompani predstavljao vođu odbrane. Fernandinjo je doneo ravnotežu veznom redu, a dolasci igrača kao što su Jesus Navas, Alvaro Negredo i kasnije Kevin De Brujne širili su mogućnosti u igri.
- Stabilna odbrana: Kompani i golmani poput Džoa Harta pružali su sigurnost u ključnim utakmicama.
- Kreativna sredina: Silva, Ture i Nasri omogućavali su kontrolu poseda i brzo stvaranje šansi.
- Napadačka širina: Aguero, Džeko i Jovetić nudili su različita rešenja protiv dubokih i otvorenih odbrana.
- Takmičarsko iskustvo: nastupi u Ligi šampiona pripremili su klub za još veće evropske izazove.
Iako evropski trofej u ovom periodu nije osvojen, klub je izgradio infrastrukturu, skauting i sportsku organizaciju koji su prevazišli pojedinačne rezultate. Akademija, stadion i sve veća privlačnost za vrhunske fudbalere postali su deo šire strategije. Zbog toga dolazak Pepa Gvardiole 2016. nije predstavljao početak izgradnje, već sledeću fazu već postavljenog sistema. Temelji nastali između 2001. i 2012. omogućili su da Mančester Siti kasnije razvije prepoznatljiv stil, osvoji još više domaćih trofeja i postane jedan od najuticajnijih klubova evropskog fudbala.
